Kako se jesen bliži svom kraju, meteorolozi u Srbiji počinju da upozoravaju na mogućnost neobično hladne zime. Prema najnovijim prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), građani bi mogli doživjeti čak 55 dana sa temperaturama ispod nule. Osim toga, očekuje se i pojava do 15 ledenih dana, što stvara ozbiljne brige u pogledu svakodnevnog života, infrastrukture, ali i zdravlja stanovništva. Ove brojke nisu samo statistika; one nas pozivaju na akciju i pripremu za zimu koja bi mogla biti izuzetno izazovna.
Upravo u trenutku kada se suočavamo sa klimatskim fenomenima poput El Ninjo i La Nine, koji imaju značajan uticaj na vremenske prilike širom Balkana, važno je analizirati kako će ovi faktori oblikovati predstojeću zimsku sezonu. Prema rečima Gorana Mihajlovića, pomoćnika direktora RHMZ-a, moguće je da zima koja dolazi donese ekstremne uslove, koji će se manifestovati ne samo u obliku hladnoće, već i kroz promene padavina. Ovi fenomeni mogu uticati i na agrarne aktivnosti, što dodatno otežava situaciju poljoprivrednicima koji se bore s nepredvidivim vremenskim uslovima.
- Uticaj Fenomena El Ninjo i La Nina
Fenomen El Ninjo uzrokuje promene u globalnim vremenskim obrascima, a njegova pojava može imati dalekosežne posledice na klimatske uslove u Evropi, uključujući i Srbiju. Ova pojava često donosi tople i vlažne zime, ali u neželjenim slučajevima može prouzrokovati i ekstremne hladnoće. S druge strane, La Nina, koja nastaje kada se vodene površine u Tihom okeanu ohlade, može dodatno komplikujući situaciju pojačati efekte hladnoće. Mihajlović naglašava da se, ukoliko dođe do formiranja La Nine, njen uticaj može osećati i u našoj regiji, što može dodatno pogoršati zimske uslove. Ljudi se sve više oslanjaju na meteorološke prognoze kako bi bolje planirali svoje aktivnosti i pripreme.
Pored niskih temperatura, meteorolozi predviđaju padavine koje će se kretati unutar višegodišnjeg proseka, između 110 i 160 milimetara tokom zimske sezone. U prethodnim godinama, zimski periodi su često bili suhi, posebno u ravničarskim područjima poput Beograda i Vojvodine, što je predstavljalo izazov za poljoprivredu i ekosisteme. Međutim, ove godine postoji mogućnost da dođe do umerene količine snega, što bi moglo biti značajno za ljubitelje zimskih sportova. Na primer, planine Kopaonik i Zlatibor su popularne destinacije koje bi mogle privući više posetilaca, što bi pozitivno uticalo na lokalnu ekonomiju, ali i na turizam uopšte. Regionalne vlasti bi trebale da iskoriste ovu priliku za promociju zimskih sportova i aktivnosti, kako bi podstakle posetu i podržale lokalne preduzetnike.
